Prodaja sadnice dunje

Nega dunje u vegetaciji

Nega dunje u prvoj vegetaciji

Po kretanju vegetacije u proleće krećemo sa hemiskom zaštitom, u statu je mladoj sadnici najveći neprijatelj grinja i lisna vaš. Na svu sreću ove štetočine je lako suzbiti, tretiranje sadnica odmah po pupuljanju preparatima na bazi Abamektina u intervalima na svakih 10 dana po kretanju vegetacije. Ovi tretmani se ponavljaju 4 puta zaredom isključivo pred veče, nikako po vrućini, Najekonomičnije je tretiranje leđnom kantom prskalicom i za 1000 sadnica treba oko 20l preparata.

Kasnije se tretmani prorede na 15 dana i preparati se menjaju , sada se tretira sa Mankogalom koji štiti list od biljnih bolesti i Tonusom koji suzbija insekte. Posle 4 tretmana se prekida preventivno tretiranje i prska se prema potrebi u dogovoru sa apotekarom ako se primeti štetnik ili bolest.

U među vremenu kada lastari porastu oko 10cm odstranimo sve lastare od dna ka vrhu i ostavimo samo 3 ili 4 lastara na vrhu sadnice, ti lastari će porasti i preko 50cm i biće skeletne granje . Đubrenje u prvoj godini se svodi na 50g azota po biljci početkom leta koje se razbaca okolo sadnice na 30 do 40cm.

Tokom cele godine obavezno je uništavati korove oko sadnica kopanjem i kultiviranjem, korov je najveći neprijatelj mladih sadnica, kopanje i kultiviranje obavljati pred veče nikako po jakoj vrućini.

Ulazak sadnica u zimu po kraju prve vegetacije trbamo propratiti i kada lišće opadne sa sadnica oko 50% (obično krajem decembra) tretiramo sadnice sa preparatima na bazi bakra (plavi kamen, plavo ulje,…) to je takozvano plavo zimsko prskanje. U toku decembra se vrši i zimsko đubrenje sa oko 100g npk 6 12 24 po sadnici.

Po kraju marta kada prođe opasnost od kasnih mrazeva pristupamo rezidbi dunje. Praksa je pokazala da se dunja najbolje gaji u dva uzgojna oblika a to su Piramidalna krošnja i Kotlasta kruna.

I ako literatura preporučuje još par sistema gajenja , ti sistemi ne daju dobre rezultate u praksi. Moglo bi se potrošiti dosta vremena na objašnjenja ovih loših sitema ali je bolje zapamtiti da je Piramidalna krošnja najbolji sistem.

Rezidbi se pristupa tako što se bočne 2 ili 3 grane prekrate na oko 30cm dok se centralna krati na oko 70cm, time je završena prva rezidba koju možemo nazvati i rezidba za formiranje stabla uzgojnog oblika.

U toku DRUGE vegetacije ponavljaju se sve operacije kao u prvoj godini , zaštita hemiskim preparatima postaje kombinovana sa još nekim preparatima uglavnom protiv biljnih bolesti. Dakle Abamektin u prvoj fazi, zatim fosfetil aluminijum, pa onda Tonus ili Afinekst, pa zatim bakar. Prskanja obavljati po rasporedu od 10 dana, u toku sezone tretirati sa preparatima na bazi bakterija algi, i Azoksistrobina. Tretiranje tokom leta raditi sa pomoću stručnjaka ili rasadničara. Više o bolestima i zaštiti u nastavku teksta.

Obavezno skidati cvetove na dunji ako se pojave, korove redovno uništavati freziranjem ili tanjiranjem u međuredu i kopanjem ili hemiski između dunja u redu.

U martu obavljamo rezidbu tako što novoporasle bočne grane kratimo na oko 30cm a centralnu granu kratimo na oko 70 cm, i na taj način dobijamo novi sprat. U koliko niste vični rezidbi bolje je unajmiti stručnog rezača. GREŠKE NASTALE U REZIDBI U PRVE DVE REZIDBE GOTOVO SE NIKAD NE MOGU ISPRAVITI.

U toku TREĆE vegetacije se javljaju prvi plodovi, tako da zaštita mora biti potpuna, gotovo je obavezno da tretiranje bude obavljano sa traktorskim automizerom, uz utrošak od oko 600l na 1ha.

Hemijska zaštita dunje predstavlja glavni poso u jednom voćnjaku, tretiranje u trećoj vegetaciji je sasvim isto kao i u narednim vegetacijam. Sve se svodi na

Zaštitu od grinje i insekta po kretanju vegetacije

Zaštita od monilije

Zaštita od ervinije

Zaštita od vaši, smotavaca, cvetojeda.

Zaštita od pegavosti

Zaštita od truleži

Ova tema biće obrađena u posebnom delu o zaštiti dunje.

Već u trećoj vegetaciji se međuredni prostor može zatravniti sejanjem smeše trava i redovnom kosidbom održavati travnjak. Dok između stabala možemo kultivirati ili hemiski uništiti korov.

Berba dunja se obavlja krajem septembra ili početkom oktobra zavisno od godine. Zrenje dunje određujemo organoleptički kada počnu da intezivno mirišu i dobiju jaku žutu boju, ili izmerimo sa reflektometrom šećer i kada bude oko 15 bix možemo brati plodove. Dunje se lako beru, jednu po jednu otkidamo sa grane i polažemo u gajbe, pazimo da ne povredimo plodove. gajbe sa dunjom odlažemo u hladna i od vetra zaklonjena mesta, garaže, šupe,podrume…

Dunja u gajbama odležava i do 20 dana kada može u preradu. Za to vreme ona dobije još jaču aromu i ukus, omekša i spremna je za upotrebu. Plod dunje se lako čuva do januara u običnim garažama, dok u hladnjačama se čuva i do leta bez problema.

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll