Leskovačka dunja je najraširenija sorta dunje u Srbiji a i u prostorima bivše jugoslavije. Sinonim za njeno ime je naprosto Dunja. Leskovačka dunja je slabo bujna sorta, raste u visinu maksimalno 4m a često ni 3m, sporo raste , grane su srednje jačine pa znaju da puknu pod većim količinama ploda. Letorasti kraći oko 60cm, list je sitan, zelen ali dobro rasporđen po granama. Cveta na jednogodišnim , dvogodišnjim i trogodišnjim granama. Samobesplodna je sorta pa zahteva oprašivač najbolje Vranjsku dunju do 10% u zasadu. Cvetovi beli na kraju malih grančica, srednje krupni, srednje obilno cveta, dobro zavezuje plod. Prinos oko 20000kg po 1ha. Plod leskovačke dunje je okrugao i sitan oko 200g do 300g, tamno žute boje, maljav po površini. Kada odstoji po berbi jako prijatne arome. Meso je na ukus nakiselo bez slasti, tvrdo i žuto-naradzaste boje sadrži do 10 brx jedinica. Generalno plod je tvrd i kiseo i teško se jede u svežem stanju. Semena loža i seme zauzima veliki deo ploda, slab je radman mesa.
Leskovačka dunja zri na kraju septembra, lako se čuva u skladištu do januara. Najraširenija upotreba leskovačke dunje jeste prerada u destilate, i tu svakako daje odlične rezultate. Leskovačka dunja je jako skolona obolevanju od ervinije, ta je bolest jako lako uništi bukvalno za par dana po izbijanju zaraze. To je jedan od otežavajućih faktora kod gajenja leskovačke.
Jedino primena integralnih mera u zaštiti i gajenju dunje mogu dati rezultate u suprotnom neuspeh je izvestan. Efikasno hemijsko rešenje ne postoji.