Prodaja sadnice dunje

Ukratko o dunji

Dunja je jedna od najrasprostranjenijih voćnih vrsta gajenih u svetu. U Evropi se gaji najmanje 2000 godina, prenešena je iz Azije seoboma naroda, i od tada se široko gaji širom evrope. Kasnije je prenešena i u novi svet gde se gaji i danas. U Evropi Balkansko poluostrvo i mediteran je najviše poznat po gajenju dunje.

Dunja latinski (Cydonia oblonga) botanički gledano spada u porodicu ruža (Maloideae, Rosaceae), roda Cydonia. Botaničku nomenklaturu je dobila po gradu Kydonia na današnjem Kritu gde se pretpostavlja da je prvo prenešena iz Azije. U voćarskoj klasifikaciji spada u jabučaste voćne vrste zajedno sa kruškom, jabukom, mušmulom. Za razliku od jabuka i krušaka koje imaju hiljade sorti, dunja ima tek dvadesetak sorata u svetu.

I ako je dunja gajena kultura, može se sresti i kao samonikla voćkarica u Srbiji i Evropi, dok neke vrste možemo naći u Aziji kao potpuno divlje forme.

Osim ovih postoje i ukrasne vrste dunje i mnogo njihovih kultivara, Cydonia sp. npr. Japanska dunja… Ove dunje se gaje zbog lepog cveta i boje lista koja je dekorativna. Plod ovih dunja nije jestiv, ali se koristi u medicini.

Opis
Dunja kao slobodnorastuće stablo raste oko 5m u visinu i oko 6m u širinu, ima jako stablo sa sa dobro razgranatom krošnjom. List je debeo, krupan, maljav, tamno zelene boje, na poleđini srebrne boje.

Stabla su dobro obučena listom i daju dobru hladovinu. Koren dunje je jak i razgranat, ide do 3m u zemlju dobro crpi vodu iz zemlje tako da je dunja jeko otporna na sušu.

Cvet dunje je dvopolan, bele ili belo-roze boje, krupan i postojan, dunja cveta oko 20 dana što je relatvno dugo ako je uporedimo sa drugim voćem. I ako su cvetovi dvopolni ipak nisu sve sorte gajene dunje samo oplodne , za većinu sorti je potrebna sorta oprašivač, na primer Leskovačkoj je porašivač Vranjsak a Hemusu je oprašivač Trijumf…

Plod dunje je krpan i mesnat, boja ploda dunje je žuta do žuto-zelena, boja mesa je blele do žute boje. Oblik ploda varira od okruglog do kruškastog.

Plod dunje je jako zdrav, u njemu se nalazi dosta vitamina c, čak i do tri puta više nego u limunu. Dunja sadrži i kalijum, natrijum , cink, gvožđe, bakar, mangan. Dunja sadrži pektin oko 20% sluzi, 8% fruktoze, 1% jabučne kiseline, 15% ulja, amigdalin, emulzin, tanin.

Nutritivna vrednost dunje

Upotreba
Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku i u industriji. Grci i Rimljani su dunju mnogo cenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin i sluz). U industrijskim zemljama dunjino seme se sve više upotrebljava, tako da se naša proizvodnja uglavnom izvozi. Od dunjinog semena se izrađuju lekovi . I naravno osveživač vazduha, dunja sa ormana.

Dunja u ishrani ljudi ima veliku primenu.

Sveža dunja, pečena dunja, sok dunje, kompot od dunje, marmelada od dunje, slatko od dunje, kolači od dunje, liker od dunje, rakija od dunje…

Srbija je sedma u svetu po proizvodnji dunje, najveći proizvođači su Turska i Kina. Procena Svecke agencije za hranu pri UN je da je dunja u sveckom i evropskom deficitu tako da potrebe za dunjom se ovim tempom ne mogu zadovoljiti do 2040 godine. To bi trebalo dati vetar u leđa budućim proizvođačima dunje u Srbiji i svetu.

Srbija izveze oko 3000 tona godišnje dunje , što predstavlja oko 20% godišnje proizvodnje. Najveće količine dunje u srbiji završe u rakiji koja postaje srpski brend u svetu.

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll