Svaku voćnu vrstu treba đubriti po preporuci stručnjaka odnosno po izvršenoj analizi zemljišta. No postoji uvrežena praksa da se đubrenje vrši po unapred poznatom modelu. Đubrenje delima na osnovno (jesenje) i dopunsko (u vegetaciji) . Moja preporuka proizašla iz lične prakse pokazala je da je za dunju u rodu dovoljno oko 500 do 700 grama veštačkog đubriva u jesenjoj prihrani. Voćarske formulacije su one koje sadže malo azota i dosta kalijuma i fosfora , na primer npk 6 12 24, npk 5 15 30…(broj određuje količinu i odnos azota-6, fosfora-12, kalijuma-24) Đubrenje ovim tipom mineralnih đubriva u osnovnom đubrenju postižemo da je rod i kvalitet stalan i bez oscilacije. Najbolje vreme za đubrenje je decembar a krajni rok februar.
Dopunska đubriva
U gajenju dunje praktikujemo i ishranu sa dopunskim đubrivima u prvom redu folijarnu prihranu mikro i makro elementima kao i prihranu i jačanje imuniteta preparatima na bazi bakterija, amino kiselina i drugih. Folijarna prihrana je prskanje sa hranivom. Ovi preparati se dodaju pema potrebi u slučaju nedostatka nekog elementa i pojavom simtoma na biljci. Bor (B), mangan(Mn), bakar (Cu), molibden (Mo), gvožđe (Fe) i cink (Zn)sumpor (S), magnezijum (Mg) i kalcijum (Ca) nrdostatak ovih elemenata se manifestuje na listu dunje i tada se vrši dodatno prihranjivanje sa ovim elementima. Preventivno se mogu koristiti Bor (u cvetanju) za bolju oplodnju, Bakar (sredinom leta) za nalivanje ploda, Kalcijum za lepšu boju ploda (krajem leta). Ako se primeti promena boje lista ili oblika obavezno se savetujte sa apotekarom oko prihranje.
Primena folijarne prihrane bakterijam i amino kiselinam je OBAVEZNA mera u prevenciji ervinije. Primena prihrane u kretanju vegetacije i cvetanju sa grampozitivnim bakterijam je najbolja prevencija ervinije.
Đubrenje stajnjakom je dobra ali ne i obavezna mera, uvek se obavlja ravnomernim razbacivanjem stajnjaka po parceli pre oranja u količini od 30000 kg po 1ha. Stajnjak obavezno zaorati u roku od 24h. Nikako se ne preporučuje ubacivanje stajnjaka ili mineralnog đubriva u rupe za sadnju.
VAŽNO
Prihrana azotnim đubrivima kao što su ura, kan, san je jako štetna nakon druge godine se nikako ne preporučuje. Prve i druge godine sadnice se mogu đubriti sa azotnim đubrivima maksimalno 50 do 100g po sadnici u toku vegetacije i to najbolje početkom leta.
Kasnije se ovo đubrenje ne praktikuje. Azot hrani intezivno biljku i forsira njen rast i razvoj ali tu je greška, praksa je pokazala da bujna stabla sa bujnim rastom više oboljevaju od ervinije. Primeri su pokazali da zasadi dunje koji se intezivno prihranjuju azotom prvi stadaju od ervinije tj. da je azot u prihrani najveći krivac za propast dunja . Mnogo je bolja situacija sa stablima koja se nikada ne prihranjuju.